1794

Ovo je članak o godini 1794.
Milenijum 22: 2. milenijum
Vjekovi: 17. vijek18. vijek19. vijek
Decenija: 1760-e  1770-e  1780-e  – 1790-e –  1800-e  1810-e  1820-e
Godine: 1791 1792 179317941795 1796 1797
1794. po kalendarima
Gregorijanski 1794. (MDCCXCIV)
Ab urbe condita 2547.
Islamski 1208–1209.
Iranski 1172–1173.
Hebrejski 5554–5555.
Bizantski 7302–7303.
Koptski 1510–1511.
Hindu kalendari
Vikram Samvat 1849–1850.
Shaka Samvat 1716–1717.
Kali Yuga 4895–4896.
Kineski
Kontinualno 4430–4431.
60 godina Yang Drvo Tigar
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11794.
p  r  u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1794 (MDCCXCIV) bila je redovna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u nedjelju po julijanskom kalendaru.

1794:
123456789101112
RođenjaSmrti

Događaji

Januar/Siječanj

  • 1. 1. - Pančevo proglašeno carskim ukazom za slobodni vojni komunitet[1].
  • 9. 1. - Nastanak nejasne Muhlenbergove legende, kako je njemački zamalo postao zvanični jezik SAD - u stvari zatraženo je prevođenje zakona na njemački, a Predstavnički dom se o tome izgleda nije ni izjasnio.
  • 12. 1. (23 Nivôse II godine Republike po revolucionarnom kalendaru) - Izbija skandal u vezi sa likvidacijom Francuske istočnoindijske kompanije, biće uhapšeni montanjarski poslanici Fabre d'Églantine, Joseph Delaunay i dr.
  • 19. 1. (30 Nivôse an II) - Britanci se iskrcavaju na Korziku.
  • 28. 1. (9 Pluviôse) - Ubijen Henri de la Rochejaquelein, komandant rojalističkih pobunjenika u Francuskoj.
  • januar-maj - "Paklene kolone" generala Turreaua protiv vandejskih pobunjenika.

Februar/Veljača

  • 4. 2. (16 Pluviôse) - Francuska revolucija: Prva francuska republika ukida ropstvo. Konvent ratifikovao oslobođenje robova na Haitiju (→ L-F. Sonthonax) i proširio emancipaciju i na ostale kolonije.
  • 12. 2. - Umro Mahadaji Shinde, vladar indijskih Marati, nasleđuje ga unuk njegovog brata, Daulat Rao Sindhia (do 1827).
  • 19. 2. - Sporazum u Whitehallu između Britanaca i francuskih robovlasnika na Karibima (Haiti, Gvadalupa i Martinik): britanska okupacija u zamenu za održanje ropstva.
  • 26. 2. - Izgorela prva palata Christiansborg u Kopenhagenu.
  • 26. 2. i 3. 3. (8 i 13 ventôse an II) - Vantoski dekreti - konfiskacija imovine neprijatelja revolucije i raspodela siromašnim patriotama (nisu stupili na snagu).
  • februar-mart - Srbima u Beogradskom pašaluku saopšteni fermani sultana Selima III: narod bira knezove i oborknezove a paša ih potvrđuje, Hadži Mustafa-paša potvrđen na položaju, spahije mogu stanovati samo u Beogradu, odredbe o porezu, dozvoljeno podizanje crkava, Srbi obavezni da brane pašaluk od janičara. Slične povlastice imaju Srbi na sultanijinom feudu u Timočkoj krajini i Ključu[2].

Mart/Ožujak

  • 6. 3. (4. adar II 5554. po hebrejskom kalendaru) - Osman Pazvanoglu je u ovo vreme zavladao Vidinom. Da bi se obeležilo stradanje Jevreja u tom mestu, Purim je fiksiran na 4. adar, umesto 14-og. Drugde se pominje proslava Purima u oktobru ili novembru.
  • 11. 3. (21 Ventôse) - U Parizu osnovana Centralna škola javnih radova, preimenovana u École Polytechnique.
  • 12. 3. - Poljski general Antoni Madaliński se oglušio o rusko-prusko naređenje o demobilizaciji, odlazi u Krakov i započinje sukobe.
Cotton gin
  • 14. 3. - Američki izumitelj Eli Whitney patentira cotton gin, uređaj za mehaničko odvajanje pamučnih niti od sjemena - revolucija u tekstilnoj industriji zahteva povećano uzgajanje pamuka, za šta se koristi robovska radna snaga.
  • 22. 3. - Ropstvo u SAD: zabranjena gradnja i opremanje brodova namenjenih trgovini robovima.
  • 24. 3. - Kosciuszkov ustanak: poljski vojskovođa Tadeusz Kosciuszko izdaje proglas u Krakowu - neuspjeli rat Poljaka protiv Rusije i Pruske.
  • 24. 3. (4 Germinal) - Pogubljeni Jacques Hébert i neki drugi kordeljeri.
  • 24. 3. - Britanci dovršavaju posle šest nedelja osvajanje Martinika (do 1802).
  • proleće - Janičari na čelu sa Kara-Hasanom i Hadži-Ismailom planiraju da se vrate u Beogradski pašaluk ali odustaju jer se paša oslanja na Srbe[3].
  • 25. 3. - Neki kmetovi u Lužici prisiljeni na tlaku na dan Blagovjesti, što dovodi do nemira na čelu sa Janom Čuškom.
  • 27. 3. - Pomorskim zakonom u SAD odobrena gradnja šest fregata, prvih brodova obnovljene Mornarice SAD.

April/Travanj

  • 4. 4. - Bitka kod Racławica: pobeda poljskih seljaka u Malopoljskoj, ustanak se širi i u druge krajeve.
  • 5. 4. (16 Germinal) - Pogubljeni Georges Danton i Camille Desmoulins.
  • april? - George Vancouver je stigao do najsjevernije točke ekspedicije, Cookovog zaljeva na Aljasci.
  • 17. 4. - Poljski ustanak u Varšavi, pet dana kasnije i u Vilni.
  • 24. 4. - Britanci pod Greyom i francuski rojalisti ovladali Guadeloupom.
  • 26. 4. - Flandrijska kampanja: Bitka kod Beaumonta je anglo-austrijska pobeda, istog dana počinje Bitka kod Mouscrona, francuski uspeh - Jean-Charles Pichegru započinje kontraofanzivu. Ovog dana je poginuo habsburški pukovnik Mihailo Mihaljević, nekadašnji komandant frajkora u Srbiji.

Maj/Svibanj

  • 1. 5. (12 Floréal) - Pirinejski rat, Druga bitka kod Bouloua: francuska pobeda nad špansko-portugalskim snagama, kojom vraćaju skoro sve teritorije izgubljene lani u istočnim Pirinejima.
  • 7. 5. (18 Floréal) - Francuska revolucija: Konvent odobrava Kult Vrhovnog bića, Robespierrovu tvorevinu, za državnu religiju Francuske Republike.
  • 8. 5. (19 Floréal) - Pogubljen Antoine Lavoisier, kao i još 27 bivših sakupljača poreza.
  • 16. 5. - Sejšeli se formalno predaju Britancima, ali francuski kolonisti na čelu sa Jean-Baptiste Quéau de Quinssyjem praktično održavaju neutralnost.
  • 18. 5. (29 Floréal) - Rat Prve koalicije: Bitka kod Tourcoinga u kojoj francuske snage nanose poraz koalicionim snagama na sjeveru Francuske.
  • 22 - 23. 5. - Pokušaji ubistava Robespierra i Collot d'Herbois, dvojice članova Komiteta javne bezbednosti - povod pojačanju terora.
  • 23. 5. - Zakonom suspendovan habeas corpus u Britaniji (do juna 1795), nakon hapšenja radikala i istraživanja aktivnosti njihovi udruženja.
  • 28. 5. - 1. 6. (13 Prairial) - Rat Prve koalicije: Slavni Prvi jun ili Druga bitka kod Ousseanta, u kojoj francuska flota, usprkos teških gubitaka, uspijeva sačuvati strateški važan konvoj od britanske mornarice.

Jun/Juni/Lipanj

Reljef na Trijumfalnoj kapiji posvećen Bitci kod Fleurusa
  • 4. 6. (16 Prairial) - Rat Prve koalicije/Haićanska revolucija: Britanske trupe zauzimaju Port-au-Prince na Haitiju.
  • 4. 6. - Francuske snage pod Victor Huguesom se iskrcavaju na Gvadalupi i do decembra ga oslobađaju od Engleza i rojalista.
  • 4. 6. - Henri Grégoire predlaže u Konventu ukidanje dijalekata u korist nacionalnog jezika (→ Jezična politika u Francuskoj).
  • 6. 6. - Bitka kod Szczekocinyja je rusko-pruska pobjeda u Malopoljskoj, nakon čega zauzimaju Krakov 15-og - poljski ustanak se nakon ovoga svodi na obranu Varšave.
  • 7. 6. (27. 5. po j.k.) - Ukazom Katarine Velike, osnovan grad Odesa (početak gradnje 22. avg/2. septembra).
  • 8. 6. (20 prairial) - Festival Vrhovnog bića na Marsovom polju.
  • 10. 6. (22 prairial) - Zakon od 22. prerijala, poznat kao Zakon Velikog terora - ubrzana suđenja pred Revolucionarnim tribunalom, implicitno ukinut imunitet članova Konventa.
  • 17. 6. - Coat of arms of the Anglo-Corsican Kingdom.svg Osnovana Anglo-Korzikanska kraljevina (do 1796). Počinje uspešna anglo-korzikanska opsada Calvija (do avgusta) u kojoj je Horatio Nelson izgubio oko (12. 7.).
  • 17. 6. - Mediteranska kampanja, Bitka kod Mikonosa: manji britanski pomorski uspeh protiv Francuza u Egeju.
  • 26. 6. (8 Messidor) - Rat Prve koalicije: Bitka kod Fleurusa u kojoj francuske snage nanose težak poraz austrijskoj vojsci, tjerajući je na povlačenje iz Nizozemske; bitka je poznata i po prvoj primjeni izviđačkih balona u historiji ratovanja.

Jul/Juli/Srpanj

Termidorski puč.
  • 11. 7. (23 Messidor) - Pichegru zauzeo Bruxelles.
  • 13. 7. - Rusko-pruske snage neuspješno opsjedaju Varšavu do septembra.
  • 15. 7. - Erupcija Vezuva, stradao Torre Del Greco.
  • 17. 7. - Vrhunac Whiskey pobune u Pensilvaniji, nakon što je federalni šerif došao sa pozivima za suđenje čak u Filadelfiji onima koji nisu platili porez na viski.
  • 23/24. 7. - Hapšenje Ignjata Martinovića i drugih optuženih jakobinaca u Beču - Martinović je organizirao dva tajna politička društva (Društvo reformatora i Društvo slobode i jednakosti), dogodine je smaknut[4].
  • 27. 7. (9 Thermidor) - Francuska revolucija: Termidorski puč u kome su svrgnuti jakobinci na čelu sa Robespierreom koji će biti pogubljen sljedeći dan, a što će označiti kraj revolucionarnog Terora. Slijedi Bijeli teror (Šuani, Muscadini i dr.).
  • 27. 7. - Pichegru zauzeo Antwerpen a Jourdan Liege, čime je treći i konačni put srušena Kneževina-biskupija Liège - počinje rušenje Katedrale sv. Lamberta.

Avgust/August/Kolovoz

  • 1. 8. (14 Thermidor) - Bitka u dolini Baztan: francuska pobeda u zapadnim Pirinejima, 3-eg je zauzet San Sebastián.
  • 1. 8. - U Švedskoj zabranjena kafa, nepopopularni zakon ukinut 1796.
  • 9. 8. (22 Thermidor) - Bonaparta uhapšen u Nici kao osumnjičeni robespjerista, pušten posle 11 dana.
  • 10. 8. (23 Thermidor) - Opsada Calvija okončana anglo-korzikanskom pobedom.
  • 20. 8. - Bitka kod Fallen Timbers u Ohaju: završna bitka Severozapadnog indijanskog rata, Amerikanci su osigurali Severozapadnu teritoriju.
  • 20. 8. - Poljski ustanak se širi i na Velikopoljsku, u pruskom dijelu.
  • 28. 8. - Papina bula Auctorem fidei osuđuje zaključke Sinoda iz Pistoje (1786).
  • 31. 8. (14 Fructidor) - Eksplozija u Grenellskoj barutani blizu Pariza, 536 mrtvih.

Septembar/Rujan

  • 3. 9. (17 Fructidor) - François-Noël Babeuf izdaje list Journal de la Liberté de la Presse (od 5. 10. Le Tribun du Peuple).
  • 6. 9. - Opsada Varšave prekinuta uslijed jakog poljskog otpora u gradu i ustanka u Velikopoljskoj.
  • 12. 9. (26 Fructidor) - Mirabeau izbačen iz Panteona, zameniće ga Marat.
  • 15. 9. (29 Fructidor) - Bitka kod Boxtela je francuska pobeda u Holandiji - prva bitka mladog potpukovnika Arthura Wesleya, kao i fiktivnog lika Richarda Sharpa.
  • septembar - Francuzi spalili Freetown u Sierra Leonu - obnovljen uz pomoć američkih trgovaca.
  • 17. 9. (1 Jour complémentaire) - Pirinejski rat: Španci predali tvrđavu Bellegarde Francuzima na istočnom frontu.
  • 18. 9. (2 Jour complémentaire) - Dekret francuskog Konventa obustavlja plate i troškove Crkvi - razdvajanje od države.
  • 18. 9. - Francuska pobeda nad Austrijancima kod Sprimonta - kraj starog režima u Belgiji.
  • 18. 9. - Počela gradnja ruskog grada Jekaterinodar (kasniji Krasnodar).
  • 19. 9. - Bitka kod Bresta (ili Terespola): Aleksandar Suvorov razbio poljske ustanike na istoku zemlje.
  • 22. 9. (1 Vendémiaire an III) - Francuzi zauzimaju Aachen.

Oktobar/Listopad

"Kościuszko i njegov konj pali u Bitci kod Maciejowica"
  • 2. 10. (11 Vendémiaire) - Bitka kod Aldenhovena je francuska pobeda u dan. Nemačkoj, zatim zauzimaju gradove na Rajni.
  • 3. 10. - Francuzi zauzimaju Jülich u Nemačkoj, što je i kraj istoimenog vojvodstva.
  • 6. 10. - Francuzi zauzeli Köln, dva dana kasnije i Bonn.
  • 10. 10. - Kosciuszkov ustanak: Bitka kod Maciejowica u kojoj ruski general Aleksandar Suvorov nanosi poraz poljskom generalu Tadeuszu Kosciuszku koji je tom prilikom zarobljen ("Finis Poloniae").
  • 11. 10. (20 Vendémiaire) - Jean-Jacques Rousseau prenet u Panteon.
  • oktobar - Federalna armija stiže u zapadnu Pensilvaniju, kraj Whiskey pobune.
  • oktobar - Muhamed-han Kadžar zauzeo Kerman nakon duge opsade i surovo se obračunao sa stanovnicima; kod Bama je uhvatio poslednjeg vladara iz dinastije Zand, Lotf Ali-hana i ubio ga u Teheranu. Kadžarska dinastija vlada Persijom do 1925.
  • 23. 10. (2 Brumaire) - Francuzi zauzimaju Koblenz, ranije uporište francuskih monarhista, nakon što je nadbiskup Clemens Wenzeslaus Saski već pobjegao - to je praktično kraj Izborne Kneževine Trier.

Novembar/Studeni

  • 4. 11. - Bitka za Pragu ili Druga bitka za Varšavu, u kojoj ruska vojska nanosi odlučujući poraz poljskim ustanicima, te nakon koga slijedi veliki masakr stanovništva Prage u kome je ubijeno 20.000 ljudi. Sutradan pada ostatak Varšave, bez otpora.
  • 4. 11. (14 Brumaire) - Francuzi zauzimaju Maastricht nakon opsade.
  • 12. 11. (22 Brumaire) - Zatvoren Jakobinski klub.
  • 16. 11. - Poljski ustanak je okončan predajom generala Wawrzeckog na jugu Poljske. Dogodine će zemlja biti zbrisana sa karte.
  • 19. 11. (29 Brumaire) - Jayov ugovor između SAD i Velike Britanije - SAD pristaje na britansku blokadu Francuske, uprkos Franko-američkoj alijansi iz 1778.
  • 17 - 20. 11. (30 Brumaire) - Krvava Bitka na Crnoj planini je francuska pobeda u Kataloniji, poginula su oba komandanta. Francuzi ubrzo zauzimaju Figueres i tvrđavu San Fernando, te započinju opsadu lučkog grada Roses (do februara).
  • 22. 11. (2 Frimaire) - Počinje francuska opsada habsburškog Luksemburga (do sledećeg juna).

Decembar/Prosinac

  • 8. 12. - Požar u španskom New Orleansu uništio 212 zgrada.
  • 24. 12. (4 Nivôse) - U Francuskoj ukinut Zakon o maksimumu - uklonjene kontrole plata i cena.
  • 24. 12. - Francuska mornarica kreće u tzv. Kampanju velike zime - završava se u februaru, gubitkom i oštećenjem deset brodova, a da nisu ni videli Engleze.
  • 27. 12. (7 Nivose) - Pichegrujeva Severna armija prelazi reku Meuse - po jakoj zimi osvaja Holandiju.

Kroz godinu

  • Zagreb:
  • Osnovana Karlovačka bogoslovija.
  • Matija Petar Katančić: Fructus auctumnales. Đuro Ferić Gvozdenica: "Pričice prorečja slovinskijeh".
  • Jovan Rajić: "Istorija raznih slavenskih narodov, naipače Bolgar, Horvatov i Serbov" (1794-95).
  • Henri Grégoire iskovao izraz vandalizam.
  • Osnovan Musée des arts et métiers u Parizu.
  • Adrien-Marie Legendre: Éléments de géométrie.
  • Erasmus Darwin: Zoonomia.
  • Immanuel Kant: "Religija u granicama prostog razuma".

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1794.

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1794.

Januar/Siječanj – Jun/Lipanj

  • 4. 1. - Nicolas Luckner, maršal Francuske (* 1722)
  • 6. 1. - Louis d'Elbée, francuski kontrarevolucionar (* 1752)
  • 10. 1. - Georg Forster, prirodnjak, etnolog, revolucionar (* 1754)
  • 16. 1. - Edward Gibbon, historičar (* 1737)
  • 22. 1. - Anton I. Esterházy de Galantha, ugarski knez (* 1738)
  • 28. 1. - Henri de la Rochejaquelein, francuski kontrarevolucionar (* 1772)
  • 12. 2. - Mahadaji Shinde, car Marati u Indiji (* 1730)
  • 16. 2. - Étienne-Charles de Loménie de Brienne, francuski kardinal i političar (* 1727)
  • 21. 2. - Noël Pinot, katolički blaženik, mučenik (* 1747)
  • 24. 3. - Jacques Hébert, francuski revolucionar (* 1757)
  • 24. 3. - Anacharsis Cloots, revolucionar (* 1755)
  • 28. 3. - Markiz de Condorcet, filozof, politikolog, matematičar (* 1743)
  • 5. 4. - pogubljeni francuski revolucionari:
  • 13. 4. -
    • Pierre Gaspard Chaumette, francuski revolucionar (* 1763)
    • Lucile Duplessis, supruga Camilla Desmoulinsa (* 1770)
  • 22. 4. - Chrétien Guillaume de Lamoignon de Malesherbes, francuski državnik i botaničar (* 1721)
  • 26. 4. - Mihailo Mihaljević, austrijski pukovnik (* 1748)
  • 27. 4. - James Bruce, istraživač Afrike (* 1730)
  • 27. 4. - William Jones, filolog (* 1746)
  • 8. 5. - Antoine Lavoisier, francuski hemičar (* 1743)
  • 10. 5. - Élisabeth de France, sestra Luja XVI (* 1764)
  • 11. 5. - Atanasije Dimitrijević Sekereš, učeni Srbin (* 1738)
  • 27. 6. - Wenzel Anton von Kaunitz-Rietberg, bivši austrijski državni kancelar (* 1711)
  • 27. 6. - Philippe de Noailles, maršal Francuske (* 1715)
  • 27. 6. - Victor de Broglie, francuski general (* 1756)

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac

Reference

  1. (4) Magistrat municipalnog grada Pančeva (1794-1918) Arhivirano 2015-11-18 na Wayback Machine-u. arhivpancevo.org.rs
  2. Istorija s. n. IV-1, 406-7
  3. Istorija s. n. IV-1, 408
  4. Krah hr­vat­skih ma­so­na. hrvatskarijec.rs 15.07.2005
Literatura
  • Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)
Commons-logo.svg
1794 na Wikimedijinoj ostavi